Platon (grč.Πλάτων, 427. pne. - 347. pne.) je antički grčki filozof iz Atene koji se smatra jednim od najuticajnih ličnosti u historiji zapadne civilizacije. Bio je učenik Sokrata (o kome predstavlja najvažniji izvor podataka), te je osnovao Akademiju - prvu instituciju takve vrste - u kojoj se školovao Aristotel.
Platon će prvi put uputiti kritiku atinskoj demokratiji u svom delu „Država (Politeia)“. Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama.
Sokratu se pripisuje da je, prije 2.500 godina, negdje na atinskom trgu, izgovorio ove riječi: "Demokratija će platiti zato što će pokušati odgovarati svima. Siromašni će htjeti imetak bogatih, a demokratija će im to dati. Poznati filozof Sokrat, je osuđen na smrt zato što je bio bezbožan i što se protivio vladajućoj demokratiji. Neki teoretičari se protive korištenju pojma tiranija većine za društva 19.
Siromasi će htjeti imetak bogatih. Neki stručnjaci tvrde da je Platon, kasnije u starosti izmenio svoje mišljenje o demokratiji i da je to razlog zašto idealna država iz Zakona ima neku vrstu demokratskog uređenja. To je zastarelo shvatanje koje je bilo popularno među tumačima Platona u 19tom veku, po kome se Platon u početku zalagao za vlast filozofa, da bi kasnije u starosti svoj stav promenio u podržavanje zakonom ograničene demokratije. Glavni argument Platonova protivljenja demokratiji jeste njegova analogija umijeća. Platon kazuje da ukoliko je čovjek bolestan i želi savjet o svome zdravlju, ići će stručnjaku – liječniku.
Procitajte i vidite, da li je bio u pravu. Sokrat (grčki Σωϰράτης, Sōkrátēs), grčki filozof (Atena, 469. pr.
Platon će prvi put uputiti kritiku atinskoj demokratiji u svom delu „Država (Politeia)“. Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama.
vijeka i ranije. Oni tvrde da je malo zemalja u to vrijeme, uključujući demokratije, imalo u svojoj osnovi pravo glasa za sve.
Radi toga, Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije, i filozofije uopće. Ne mogu da verujem da je Sokrat u davnim vremenima, znao sta se to danas "desava" putem demokratije. Procitajte i vidite, da li je bio u pravu.
Nekoliko njegovih misli sa izmenjenim rečima koje dobijaju drugačiji smisao.
Senare blir Sokrates (i dialogerna) mer och mer den som talar med enstaka inpass från deltagarna, som ofta säger mest "Ja, Sokrates" eller "Förvisso, Sokrates" och det har därför av de flesta antagits att Sokrates i Platons dialoger alltmer blir ett språkrör för Platon, i takt med att han utvecklar sina egna idéer – utifrån en allmän grund han övertagit från sin gamle mästare
Citati O Demokratiji. Istinsku demokratiju će sigurno mnogo bolje obezbeđivati savet od 25 najmudrijih ljudi nacije, nego Skupština koju je napunilo 300 nekih ludaka, skorojevića, mutivoda, sebičnjaka i podmićivača, za koje je početak i kraj demokratije u njihovoj ličnosti. Duh demokratije ne može biti nametnut spolja. On mora….
Nohab mozdony motor
do 347. pr. n.
Kr. – Atena 399. pr.
Helikopter med 4 propeller
staten ska ta över ansvaret för sjukvården från landstingen
fotoautomat passfoto preis
jag är på väg björnbröder
aktiebolag i tyskland
Glavni argument Platonova protivljenja demokratiji jeste njegova analogija umijeća. Platon kazuje da ukoliko je čovjek bolestan i želi savjet o svome zdravlju, ići će stručnjaku – liječniku. Odnosno tražit će savjet i mišljenje nekoga ko je posebno uvježban i naučen da radi taj posao.
Nastale prije 2500 godina, a aktulnije nego ikad! Demokracija će platiti zato što će pokušati odgovarati svima. Siromasi će htjeti imetak bogatih.
Svensk historia
didi huberman
Platon će prvi put uputiti kritiku atinskoj demokratiji u svom delu „Država (Politeia)“. Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama.
Sokrat, st.grč.
Platon (grekiska: Πλάτων, Plátōn), född 428 f.Kr. i Aten, död 348 f.Kr. i Aten, [1] var en klassisk grekisk filosof, matematiker och författare.Han är antagligen den mest inflytelserika personen inom västerländsk filosofi.Platon grundade skolan Platons akademi som tillsammans med Aristoteles Lyceum fick ett dominerande inflytande inom tidens vetenskap och filosofi.
Сократ ( 4. јун, 470. п. н.
SOKRAT PRIJE VIŠE OD 2.000 GODINA OPISAO DANAŠNJICU "Lopovi će htjeti važne funkcije, a demokratija će im to dati" Poznato je da su stari Grci još prije nove ere postavili temelje demokratije i sebi svojstvenog načina odlučivanja. “Sokrat je uvjeren o tom, on vjeruje u istinu, i to je uvjerenje u njega dogmatično: on ga ne dokazuje, većga pretpostavlja.“ (A.